Sve što treba da znate pre nego što posetite Azurnu Obalu

Postoje mesta koja se ne objašnjavaju već koja se jednostavno razumeju. Azurna obala je jedna od njih. Côte d’Azur. Dvesta kilometara između Monaka i Saint-Tropeza koji su decenijama merilo svega ostalog.

Ovde se ne dolazi da se otkrije. Ovde se dolazi da se potvrdi.

Hotel du Cap-Eden-Roc u Antibesu i dalje ne prima kreditne kartice, od 1870. ova adresa radi po sopstvenim pravilima, i uvek će. Grand-Hôtel du Cap-Ferrat, danas Four Seasons, otvorio je vrata 1908. – Winston Churchill je sedeo na ovoj terasi, Charlie Chaplin je spavao u ovim sobama, i hotel i danas nosi tu težinu bez napora. Carlton Cannes, a Regent Hotel u Kanu je bela fasada sa dva čuvena kupola — direktno na Kroazeti, sa balkonima koji gledaju na more i na crveni tepih Filmskog festivala. Svako ime koje je vredelo upamtiti u poslednjih osamdeset godina prošlo je kroz ovaj hotel. Cheval Blanc u Saint-Tropezu je tih i potpuno siguran u sebe, tri Mišlenove zvezde pod krovom, šef Arnaud Donckele kuva sa mora na način koji se ne imitira. Château Saint-Martin & Spa u Vensu sedi na rimskim ruševinama iznad doline, okružen maslinicima koji postoje vekovima, terasa gleda prema moru kao da je to jedina prirodna pozicija, a spa tretmani koriste esencije iz okolnih polja lavande i masline.

Sto trideset četiri restorana sa Mišlenovim zvezdicama duž jedne obale nije statistika, to je standard koji ova destinacija postavlja. Mirazur u Mentonu nosi tri zvezde i titulu najboljeg restorana na svetu — šef Mauro Colagreco sadi povrće prema lunarnom kalendaru i slaže menije koji se menjaju sa plimom i godišnjim dobima. Rezervaciju pravite mesecima unapred, i vredi svake minute čekanja. Louis XV Alain Ducassea u Hôtel de Paris Monte-Carlo postoji od 1987. – zlatne freske, mermerni stubovi i jela koja su definisala francusku haute cuisine za generacije koje dolaze. La Vague d’Or u Cheval Blancu je razlog zašto Donckeleovo ime izgovara svaki ozbiljan gurman na ovoj obali.

Kada padne mrak, Azurna obala ne usporava, samo menja register. Les Caves du Roy u srcu Byblos hotela u Saint-Tropezu decenijama je mesto gde se sezona zaista otvara i zatvara, sa DJ-evima i publikom koja dolazi iz svih krajeva sveta. Le Bâoli u Canesu počinje kao večera ispod osvetljenih palmi i organski prerasta u noć koja traje do zore. VIP Room u Saint-Tropezu postoji samo tokom sezone – kratko, intenzivno, nezaboravno. Jimmy’z u Monaku radi četrdeset godina uz more i svake noći iznova opravdava svoju reputaciju.

Maj je mesec kada se svet preseli na Azurnu obalu. Kanski filmski festival od 1946. nije samo događaj to je godišnje stanje duha, dvanaest dana kada Kroazeta postaje najpraćeniji crveni tepih na planeti. Odmah zatim, Velika nagrada Monaka: Formula 1 kroz uske ulice kneževine, jahte natrpane u luci, helikopteri iznad, šampanjac svuda. Tokom leta, Nice Jazz Fest’ sa više od 70 godina tradicije donosi svetska imena na otvorene pozornice. Zimi, Karneval u Nici — jedan od najvećih na svetu – i Fête du Citron u Mentonu, kada grad bukvalno sagrade od pomorandži i limuna i to ne izgleda nimalo čudno.

Grasse, gradić u zaleđu, prestonica je svetske parfumerije od 17. veka, esencije za Chanel No. 5 i danas dolaze iz njegovih polja jasmina i ruže. Rosé iz Provanse nije trend koji dolazi i prolazi, to je podrazumevano piće ovog podneblja, bledo ružičasto, uvek hladno, savršeno uz svaki obrok i bez njega. Socca u Nici, tanka palačinka od slanutka, hrskava na ivicama, jede se stojeći na tržnici Cours Saleya i to je jedini ispravan način da počne jutro u ovom gradu.

Matisse je stigao u Nicu 1917. na preporuku lekara i shvatio da nema razloga da ide dalje – ostatak života proveo je u ovom svetlu, i to svetlo se vidi u svakom platnu. Pikaso je radio u Antibesu i Mouginsu i ostavio iza sebe muzeje koji danas nose njegovo ime. Fitzgerald je pisao Velikog Getsbija gledajući ovo more iz Saint-Raphaëla. Coco Chanel je sagradila La Pausa između Monaka i Mentona i u njoj okupljala Dalija, Cocteaua i Stravinskog, vila je bila manifest o tome kako život treba da izgleda. Bardot je 1956. snimila jedan film u Saint-Tropezu i od ribarskog sela napravila simbol slobode koji traje do danas. Danas Bono živi u Èze-sur-Meru, DiCaprio svake sezone organizuje humanitarnu gala večer u lokalnom vinogradu, Joan Collins provodi mesece u Saint-Tropezu i piše romane.

Azurna obala je najčistija između aprila i juna, more je mirno, terase su otvorene, a gužve još nema. Septembar donosi zlatnu svetlost i savršenu temperaturu mora, a Kanski festival jahti puni luku plovilima koja izgledaju kao da su stigla iz drugog sveta.

Ne dolazi se ovamo da se vidi. Dolazi se ovamo jer je ovo jedino mesto koje uvek izgleda tačno onako kako bi trebalo da izgleda.

Za više insajderskih preporuka i saveta, kontaktirajte naše Travel House savetnike, koji su vam uvek na raspolaganju za personalizovane predloge, rezervacije i planiranje vašeg savršenog putovanja.